1.
ФАЗА: НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Две године сам спроводила ову активност као
наставник српског језика у четири одељења у којима сам предавала. Прво сам им објаснила могућности,
па им издиктирала услове.
Могућности: Ако се прочита једна књига месечно, што би било четири књиге
у првом полугодишту и пет књига у другом, може се поправити закључна оцена из
српског језика за једну више. Ако се чита само у првом полугодишту, оцена се
поправља само за прво полугодиште.
Захтеви: Књига мора да буде дужа од сто
страна, по сопственом избору. Може да буде понека слика, али не може сликовница.
Ако би неко дете желело да чита поезију, прихватила бих само збирке преко 300
страна уз одговарајућу анализу збирке. Књига мора бити прочитана у месецима
текућег полугодишта за које се „прилаже џокер“. Као доказ да је књига
прочитана, тражила сам да се напише извештај који је морао да садржи следеће
податке:
-
Наслов
књиге и аутор;
-
Издавач,
место и година издања;
-
Број
страна књиге;
-
Време
читања (од ког до ког датума
је читана);
-
Тема
дела;
-
Главни
и споредни ликови;
-
Детаљно
препричавање;
-
Лепе
мисли... или смешне сцене... или занимљиви дијалози (зависно од садржаја књиге,
не мора све);
-
Моје
мишљење о књизи;
Извештаје су могли да предају постепено, сваког
месеца или све одједном, али бар седам дана пре закључивања оцена, да бих
стигла да прочитам и да би, евентуално, имали времена да допуне извештај, ако
нешто фали. Пошто су били моји ђаци, познавала сам њихов стил писања, па није
долазило у обзир да им неко други пише. У сумњивим случајевима сам усмено
испитивала ученика. Тражила сам да ми донесу књигу, па бих летимичним читањем
успевала да проценим како је ученик читао. Нисам прихватала извештаје ако не би
били потпуни (ако фали неки од задатих ставки, ако је читано за време распуста,
ако је преписано из критика, ако није било потпуно препричавање или ако је
мишљење било бесмислено. Чак сам враћала неуредне, ижврљане радове да поново
напишу (ако је било времена). Да би заслужили Џокера, свих четири/пет извештаја
су морали да буду коректни. Те две године је 2-4 ученика по одељењу успевало да
поправи закључну оцену помоћу читања и препричавања. Углавном су то били
ученици са знањем за 4, тако да би зарадили оцену 5, а било је и оних са оценом
3 који су поправили на 4.
Пише се на папирима, пошто се извештаји не враћају, да се не би десило понављање истих извештаја или коришћење туђих радова. Скупило се тога доста. Две пуне фасцикле. Некима је било згодније да пишу у свеску, па да је целу предају, а неки су радије куцали на рачунару. Код куцања постоји опасност да им неко помаже, али је од пресудног значаја стил писања.
Циљ ове активности је да
ученици:
1. читају стално
– како би стекли навику да уз све друге обавезе нађу време за читање;
2. читају пажљиво
– како би запамтили радњу и неопходне детаље за препричавање;
3. читају
истраживачки – како би пронашли и запазили занимљиве делове;
4. да науче да
користе туђе мисли за свој развој, за своје задатке,
5. да науче да
разликују добру од лоше литературе дајући своје мишљење и да знају да га
одбране;
6. да неприметно,
не знајући, усвајају речник, смислену и граматички правилну реченицу, стил
писања, да усвајају и користе искуства јунака из књига;
7. да
пронађу књигу по свом укусу и да науче да живе и уживају са књигом.
